О кредитима индексираним у швајцарској валути

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да постоје различите могућности за олакшавање терета грађанима који су узели кредите у швајцарским францима, које се, пре свега, односе на редизајнирање плана отплате тих зајмова.

„Дијапазон могућих решења је велики, треба бити опрезан да се не нарушавају постулати равноправности и добре тржишне утакмице, да немамо ситуацију у којој ћемо другачије третирати грађане у зависности од тога да ли су узели кредит у једној или другој валути“, рекао је Шошкић у интервјуу Тањугу.

Према његовим речима, „решење које иде у правцу тога да држава треба да интервенише требало би врло опрезно анализирати, имајући у виду да немамо буџетских средстава за ту врсту субвенције“.

„С друге стране не смемо нарушити равноправност грађана, у смислу да се помажу једни, а не други, јер иницијално су кредити деноминирани у швајцарским францима били јефтинији и људи који су их узели дуго су имали ниже каматне стопе, па и данас је каматна стопа нижа него на кредите у еврима и другим валутама“, истакао је гувернер.

Шошкић је указао на добровољно реструктурирање дугова грађана, које у себи подразумева различите могућности, а једна од њих је да се продуже рокови доспећа, што, по правилу, може да смањи износ месечне рате.

„У оквиру разговора који грађани могу имати с банкама потпуно је легитимно поставити питање да ли је могуће да се у одређеном временском периоду месечне рате фиксирају, а да се након истека тог рока дизајнира план отплате на начин да дужници могу редовно да измирују обавезе, уз евентуално продужавање тог рока“, навео је гувернер. Као могућност остаје и конверзија кредита у неку другу валуту, додао је Шошкић.

„Ја свакако не бих препоручио грађанима да ту могућност не анализирају, али треба имати у виду ако пређете из једне валуте која је доживела свој историјски максимум, као швајцарски франак сада, у том тренутку и по том курсу, онда је питање да ли је то дугорочно најисплативија могућност“, истакао је гувернер.

Шошкић је нагласио да не постоје магична решења за проблем грађана чије су рате кредита порасле због јачања швајцарске валуте и да се и понуђена решења у другим земљама своде на различити дизајн плана отплате кредита.

„У Мађарској су одлучили да се обрачунски курс швајцарског франка фиксира на одређено време и да се све курсне разлике које могу настати у наредном периоду третирају као посебни или нови дуг који ће се отплаћивати на крају отплате главног дуга, али неће бити опроста дуга“, објаснио је гувернер.

„Такође, чујемо идеје из региона да банке можда те курсне разлике каматно не оптерете, односно да буду бескаматне, али не треба изгубити из вида да ће банке, уколико ту не зарачунају камате, сигурно то урадити у свим другим кредитима да би надокнадиле губитак који су евентуално направиле на тој врсти посла“, прецизирао је Шошкић.

У Србији има између 25.000 и 30.000 кредита у швајцарским францима, а њихов износ је око 110 милијарди динара, што је на нивоу банкарског система мање учешће него у неким другим земљама.

Учешће таквих кредита у Мађарској и Хрватској је знатно веће и у тим земљама то може представљати озбиљан проблем због одржавања солвентности њихових банака, ако се одједном нађе велик број људи у позицији да не могу да измирују обавезе, указао је гувернер.

„Верујем да је у контакту с банкама могуће да сваки клијент нађе одговарајуће решење. Већ из недавно обављених разговора с банкама разумели смо да су схватиле да треба да се одрекну свих додатних трошкова у процесу редизајнирања плана отплате кредита, да грађанима не зарачунавају трошкове и провизије када долазе до новог решења“, истакао је Шошкић.

Поред смањене способности грађана да отплаћују кредите, други ризик проистиче из тога да се у Србији некретнине најчешће процењују у еврима и да оне, због промене односа између евра и франка, могу да постану недовољне да би се намирили могући губици по основу неких узетих кредита, навео је Шошкић.

Гувернер је подсетио да је централна банка и раније грађане упозоравала да буду врло опрезни при подизању кредита у швајцарским францима. Иако су каматне стопе иницијално биле ниже него у еврима или другим валутама, носиле су са собом ризик промене девизног курса.

„То је нажалост оно што се и десило – швајцарски франак је знатно ојачао и то је последица необичног стицаја околности на међународним финансијским тржиштима да су у истовреме и евро и долар постали мање атрактивни као резервне валуте у глобалним размерама, те су инвеститори потражили алтернативу и, уз стандардну алтернативу каква је злато, овај пут се швајцарски франак појавио у много већој мери“, објаснио је гувернер.

Шошкић је подсетио да је Народна банка Србије још раније административно забранила задуживање у швајцарцима и другим валутама, јер је проценила да је степен нестабилности курса швајцарског франка и других валута у односу на динар знатно већи него нестабилност између евра и динара.

Он је указао да је, у међувремену, референтна каматна стопа за швајцарски франак – лабор падала и да је сада на историјски најнижем нивоу, што би требало да се делом одрази и на смањивање каматне стопе на кредите који су индексирани у швајцарским францима.

Гувернер је истакао да је ове године донет Закон о заштити корисника финансијских услуга „који до краја ове године обавезује банке да врате било какву једнострану промену каматне маргине на почетни ниво и очекујемо да ће и ту да се створи одговарајући простор за, с једне стране, смањивање каматних стопа, а по том основу и за другачији обрачун, тј. снижавање месечних рата“.

„Треба имати у виду да код свих валута у режиму слободног формирања њихових цена на међународном тржишту постоји период раста и период пада. Оно што се десило с франком јесте да је доживео вредност коју историјски није имао и то озбиљно може да наруши и перформансе швајцарске привреде. Верујем да дугорочно ни Швајцарска неће бити задовољна да тај висок ниво франка опстане“, навео је Шошкић.